а   б   в   г   д   ѓ   е   ж   з   ѕ   и   ј   к   л   љ   м   н   њ   о   п   р   с   т   ќ   у   ф   х   ц   ч   џ   ш

ѓакон

мн. ѓакони
Вид збор: Именка, машки род
Ранг: 21500
Свештено лице што му помага на свештеникот (или епископот) при богослужба. Припадник на најнискиот од трите чина во црковната хиерархија.
Англиски: deacon, minister
Употреба: Црковен термин
Изведенки
ѓаконски прид.
ѓаконскиот