обезуми
  
     
     
  
  
      
          
            
              обезумат; обезумил
            
          
      
    
    
    
      Вид збор: Глагол, свршен
    
    
    
    
      
          1.
          Одземе некому способност за расудување; збудали некого.
        
         
	          
	          
	             
	              Англиски:
                  
                    bewilder
                  
	            
	          
			  
	             
	              
			        
			      
			        
			      
			        
			      
			        
			      
			        
			      
			        
			      
			        Албански:
			      
				  
  	                trullos, hutoj, humb mend
				  
	            
			  
			  
           
             
               
           
         
	              Сакаше да го обезуми старецот и да му ги украде парите.
	              
	            
	          
	          
		    
            
          
		  
		  
		  
		  
		  
      
          2.
          Збрка, избезуми, споулави некого.
        
         
          
		  Примери:
		    
	          
	            
	              Тој ја обезуми мајка си со своето однесување.
	              
	            
	          
	          
		    
            
          
		  
		  
		  
		  Слично со: 
		    
			  споулави (св.)
			  
			
		    
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
      
          3.
          (се обезуми) Изгуби памет, се збудали.
        
         
	          
	          
	             
	              Англиски:
                  
                    become crazy
                  
	            
	          
			  
	             
	              
			        
			      
			        
			      
			        
			      
			        
			      
			        
			      
			        
			      
			        Албански:
			      
				  
  	                humb mend, zbudallis
				  
	            
			  
			  
           
             
               
           
         
	              Таа се обезуми од ужасот што го преживеа.
	              
	            
	          
	          
		    
            
          
		  
		  
          4.
          (се обезуми) се збрка, се избезуми
        
         
          
		  Примери:
		    
	          
	            
	              Тој се обезуми од отпорот што го даваше заробеникот.
	              
	            
	          
	          
		    
            
          
		  
		  
		  
		  Слично со: 
		    
			  збрка (св.)
			  
			
		    
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
		  
      Изведенки
      
      
        
          
          1. 
          обезумува несв.
(се) обезумуваат
          
          
          
        
      
        (се) обезумуваат
          
          2. 
          обезумување ср.
глаг. им.
          
          
        
      
    
глаг. им.
 
   
         
	        