2    О ти оставаш да зборувам за љубовта  како што верувам  а тоа е сепак повеќе одошто умеам  Оставаш да го возобновувам мигот  кога излегуваш од својата насмевка  и остануваш толку осамена  што бршленот почнува да живее на твоите глуждови.
               
             
           
            
            
              „Посегање по чудесното“
               од Србо Ивановски 
              (2008)
              
              
            
            
           
      
    
      
         
         
           
             
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
               
                  Среде оваа убавина, под ова чудесно планинско небо, тој Бојан е толку осамен, толку тажен!
               
             
           
            
            
              „Бојан“
               од Глигор Поповски 
              (1973)