Седнах, моми, окол' баба  пред црковни врати,  па сја пуљам и сја чудам  зашт' е жаловита  и што барат в таква доба  т'мна и вечерна,  кога људи сја собират  дома си сос чељад;  кога људи си оставјат  дневни си печалби  и сбирајат окол' себе  дребни, мили рожби,  па с них они сја печаљат  да сја развесељат,  да забравјат дни си чрни,  маки, таги, глоби...
               
             
           
            
            
              „Крвава кошула“
               од Рајко Жинзифов 
              (1870)