Виден во оваа светлина, Бојс се издвојува како посфатлива иако и не помалку обична                                              фигура, уметник кој го                                                                  адаптира       вокабуларот                                                                  на   авангардата    за    со                                                                  современи термини да ги                                                                  постави оние прашања                                                                  кои тој ги нарекуваше                                                                  „суштински прашања” за                                                                  човековата егзистенција.                                                                    извор: Art in America, ‘93                                                                                превод: Smile 92                                                                  Margina #15-16 [1995] | okno.mk           ANDY           WARHOL                                    o v   s t   t h  ve                                                          a l l                                                    a a ev ow it,                                                                 b                                                        re er s you                                                                   e                                              ha meric y sh to do ok                                        ie in A The hen o lo                                 m gs ted. it, w ow t                                                                     en                                                                y ince                                                                        ]                   ]                          t h e    h in ven do d h t.                      ' s        t                    It ing e in w to t, an ut i                         n                   runey werdo, ho bout ieel abo                    th at to feel a you f                      wh w to how                       ho okno.mk | Margina #15-16 [1995]                                         93                                             М    О  Т                             И    Ф   ИЛ                    ОЛ    ]       ВОРХ                а та и во                    т  и к        а              Есте ологијат ди                 мен           а Ен           фено овите н             филм Ворхол Прв дел - Контекст Ворхол како есенцијален американски творец ги помина сите фази на успех и најразновидните сфаќања за „уметникот”, а притоа суштински не го промени ниту својот почетен став, ниту концепцијата на уметноста.
               
             
           
            
            
              „МАРГИНА бр. 15-16“
              
              (1995)
              
              
            
            
           
      
    
      
         
         
           
             
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
               
                  И покрај ваквата не баш мала непријатност, Л го зазеде почетниот став за точката што требаше да ја изведе.
               
             
           
            
            
              „Азбука и залутани записи“
               од Иван Шопов 
              (2010)
              
              
            
            
           
      
    
      
         
         
           
             
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
               
                  Ако се чита меѓу редови, Арена сугерира каде би требало да го бараме она што Бојс го разликува од неговите колеги уметници од 60-тите; тоа е комплементарноста на неговите дела со темите на поствоениот христијански егзистенцијализам; Бојс непрекинато трагаше по некакви знаци на трансенденција среде таа негова необична опседнатост со смртта, и среде една несигурна ера.
               
             
           
            
            
              „МАРГИНА бр. 15-16“
              
              (1995)