Растеше со променливо здравје: некогаш засилено удирајќи со главата во босиците од мајка му како јунче не можејќи да се насити од цицање, а некогаш не сакаше да цица и постојано плачеше без престан и дење и ноќе.
               
             
           
            
            
              „Животраг“
               од Јован  Стрезовски 
              (1995)