Во овој период стилот драматично ѝ се менува, со внесување на елементи од Надреализмот, и што 112                                                 Margina #4-5 [1994] | okno.mk                               набргу ќе го привлече вниманието на Анри Бретон.                               (10)                                       Покрај скулптури Мартинс исто така правела                               и накит, кој како и некои нејзини вајарски дела,                               содржи органски форми обликувани во експресивен                               манир.
               
             
           
            
            
              „МАРГИНА  бр. 4-5“
              
              (1994)
              
              
            
            
           
      
    
      
         
         
           
             
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
               
                  Во Њујорк извесно време работи со Карл Лајпцич и учи графика кај Стенли Вилијем Хаутер во неговото познато атеље 17 (кое за време на војната е преселено од Париз во просториите што му ги обезбеди New School of Social Research, во Њујорк).
               
             
           
            
            
              „МАРГИНА  бр. 4-5“
              
              (1994)