И душа ми сичко виде  и лилјаци по спилии  жлти пилци по небеса  у Света Гора и икони пијани  у Синаја црни ветар  и легох у чужда земја  а корен ми у баштина  крст ми – слнце  а душа ми – пустина  - немојте ми коски претресати...
               
             
           
            
            
              „Ненасловена“
               од Анте Поповски 
              (1988)