Кога самиот Сократ рекол     дека ништо не знае, зарем не е подобро да се користиме со наследеното право од ова     признание отколку да го стекнуваме со толкави напори, што веќе ги стори атинскиот     покоен мудрец; кога веќе е невозможно да се биде паметен треба да прибегнеме кон     утешниот начин - да изгледаме паметни.
               
             
           
            
            
              „МАРГИНА  бр. 29-31“
              
              (1996)
              
              
            
            
           
      
    
      
         
         
           
             
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
             
               
               
               
               
                  Но, кој е учен, пријатели мои?
               
             
           
            
            
              „МАРГИНА  бр. 29-31“
              
              (1996)